Поводом 100 година од рођења композитора Ђерђа Куртага, ученици Музичке школе „Петар Коњовић” из Сомбора и Музичке школе „Лист Ференц” из Баје остварили су уметничку сарадњу кроз заједничке концерте у Сомбору и Мађарској. Пројекат је повезао младе музичаре, подстакао размену искустава и показао да музика превазилази језичке и културне границе.
Поводом обележавања стогодишњице рођења мађарског композитора Ђерђа Куртага (György Kurtág), ученици Музичке школе „Петар Коњовић” из Сомбора и музичке школе из мађарског града Баје остварили су сарадњу кроз заједничко упознавање и извођење његових дела.
Овај уметнички сусрет имао је посебан значај јер је ученицима пружио прилику да изађу из оквира свакодневне наставе, упознају другачији музички језик и сарађују са вршњацима из друге културне средине. Куртагова музика, позната по специфичном изразу, кратким музичким формама, необичним звучним комбинацијама и захтевима за посебном концентрацијом, била је заједничка тема која је повезала младе музичаре.
Први део сарадње реализован је кроз концерт на затварању фестивала СОМУС у Сомбору, на којем су заједно наступили ученици две музичке школе. Након тога, 3. новембра, сомборски ученици отпутовали су у Бају, где су са својим мађарским вршњацима одржали још један заједнички концерт. Тако је сарадња добила и своју другу концертну целину, овог пута пред публиком у Мађарској.
Посебан повод за овај пројекат била је 100. годишњица рођења Ђерђа Куртага, једног од најзначајнијих живих мађарских композитора, рођеног 19. фебруара 1926. године. Његово стваралаштво ученицима је донело сусрет са другачијим начином музичког размишљања. Уместо уобичајеног приступа учењу композиције, било је потребно истраживати карактер звука, тишину, покрет, динамику и емоцију која се крије иза сваке музичке фразе.
Када ноте постану прича
О томе како су доживели Куртагову музику и са каквим су се изазовима сусрели током припреме програма разговарали смо са неколико ученика који су учествовали у пројекту.
Владимир Маслов, ученик четвртог разреда ОМШ, класа наставнице Ружице Павловић, присетио се свог првог сусрета са Куртаговим стваралаштвом:
„Први пут сам се упознао са музиком Ђерђа Куртага када смо наставница Ружица и ја почели да увежбавамо његово дело. У почетку ми је деловала необично, чак помало чудно. Било ми је тешко да је разумем. Међутим, касније, када сам послушао и друга Куртагова дела, схватио сам да је композиција коју ја изводим заправо прилично занимљива и да дефинитивно има нешто посебно у себи.”
За Хелену Мркобрад, ученицу другог разреда ОМШ, највећи изазов није било само савладавање нота, већ разумевање онога што се иза њих налази. Како каже, ноте је научила релативно лако, али јој је било теже да открије њихово значење и израз.
Ина Копривица, ученица четвртог разреда ОМШ, која ради са наставницом Леом Поробић, на питање о чему размишља док свира Куртагову музику, дала је веома занимљив одговор:
„Замислим неку лоптицу, која се такорећи пење или спушта кроз композицију коју свирам. Не размишљам превише, само замислим ту лоптицу.”
Овакви одговори показују колико различито млади музичари могу да доживе исту музику и колико простора Куртагова дела остављају за личну интерпретацију и машту.
Међу учесницима програма био је и Јосип Горјанац, ученик четвртог разреда СМШ, који се припремао са наставницом Леом Поробић. Његов изазов током рада на програму био је тема нашег разговора: техничка захтевност, концентрација, ритам, међусобно слушање и све оно што је потребно да би се остварило квалитетно заједничко музицирање.
„Највећи изазов ми је представљало међусобно слушање, као и постизање атмосфере прикладне за дело“
Музика као мост између две школе
О значају овог сусрета разговарали смо и са директорком Музичке школе „Петар Коњовић” Сомбор, Миленом Деспотовић. Занимало нас је шта оваква сарадња значи за ученике и наставнике, колико је важно упознавање различитих културних средина кроз музику и да ли ће се заједнички пројекти наставити и у будућности.
Колико је значајна сарадња ове две школе и шта она доноси ученицима и наставницима обе установе?
Сваки излазак из оквира уобичајене наставе и изван зидова учионице веома је важан као мотивација за бољи рад, као „погонско гориво” за рад на себи. Зато смо веома захвални што је у фебруару ове године обновљена сарадња са Музичком школом „Ференц Лист” из Баје. Дугогодишња сарадња била је прекинута деведесетих година.
Колико је важно да ученици из различитих културних средина кроз овакве пројекте упознају стваралаштво композитора и да музика постане простор повезивања?
Осим прилике да науче како да приступе савременој клавирској музици, ученици су имали прилику да упознају другачији музички израз. Парафразираћу речи директора музичке школе из Баје: „Куртаг није компоновао да би се видело шта извођач може да изведе, већ шта сам инструмент може да произведе.”
Одлазак у Бају био је и једна лепа екскурзија, током које смо се упознали са лепотама тог градића, комуницирали са тамошњим професорима, али смо се и ми, путници, додатно зближили и дружили.
Можемо ли у будућности очекивати нове заједничке концерте, размене ученика и уметничке пројекте?
Идеја обе школе је да се сарадња настави. Како смо сада изводили искључиво дела поменутог мађарског композитора, а тема овогодишњег СОМУС-а била је „Зашто се (не) познајемо”, мој предлог је да на пролеће организујемо концерте на којима би наши ученици изводили српску, а ученици из Баје мађарску музику, како бисмо се боље упознали са културом наших суседа.
Више од заједничког концерта
Овај пројекат показао је да музичко образовање није само учење нота, технике и интерпретације. Оно подразумева и отвореност према новим искуствима, упознавање других култура, развијање међусобног разумевања и спремност на сарадњу.
Посебно је занимљиво што су се ученици кроз музику Ђерђа Куртага сусрели са композицијама које захтевају другачији приступ извођењу и размишљању о музици. За неке је то био први сусрет са његовим стваралаштвом, док су други кроз припрему програма открили нове начине изражавања.
Сомбор и Баја ове године обележавају и 60 година братимљења, па је сарадња две музичке школе добила додатну симболику. Два града, две школе и млади музичари различитих језичких и културних средина показали су да уметност може да буде заједнички језик који сви разумеју.

