Активно слушање класичне музике за ученике ниже школе

Активно слушање класичне музике за ученике ниже школе
Активно слушање класичне музике за ученике ниже школе

Музика се не упознаје само кроз свирање и теорију – она се учи и пажљивим слушањем, посматрањем, покретом и креативним доживљајем. Полазећи од овог принципа, Музичка школа „Петар Коњовић” развија активност „Активно слушање класичне музике”, намењену ученицима ниже музичке школе.

Циљ активности је да ученицима приближи класичну музику на другачији, занимљив и интерактиван начин, подстичући их да музику не доживљавају само као звук већ да науче да препознају, разумеју и повезују њене различите елементе.

Када анимација постане музички водич

Један од примера реализације ове активности јесте пројекција Дизнијевог анимираног филма „Фантазија” (Фантасиа, 1940), јединственог остварења које спаја класичну музику и анимацију. Филм је конципиран као низ анимираних секвенци које прате позната дела великих композитора. Музика није само звучна подлога слике – она покреће визуелну радњу, док анимација на креативан начин интерпретира музичке карактере, ритмове, мелодије, динамику и атмосферу.

Управо због тога „Фантазија” представља изузетно средство за развијање вештине активног слушања. Визуелни садржаји помажу ученицима да лакше уоче промене у музици, препознају карактер композиције, прате музичке целине и повежу оно што чују са оним што виде.

Шта значи активно слушати музику?

Активно слушање подразумева много више од самог слушања музичког дела. То је процес у којем слушалац свесно прати музички ток, препознаје инструменте, ритмичке обрасце, промене темпа, динамику, мелодијске мотиве и структуру композиције.

Како би ученици развијали ове способности, пре пројекције добијају кратка упутства и радни лист који им помаже да усмере пажњу на одређене музичке елементе. Током гледања филма имају задатак да посматрају, слушају, препознају и бележе своја запажања. На тај начин ученици постају активни учесници у процесу слушања, а не само пасивни посматрачи.

Музика, покрет и слика – различити путеви до музичког разумевања

Повезивање музике са визуелним садржајима и покретом има значајно место у савременом музичком образовању. Овакав приступ близак је принципима еуритмике, односно Далцрозеове методе, у којој се музички елементи упознају и доживљавају кроз покрет тела. Ритам, темпо, динамика и фразирање тако постају искуство које ученик не само да чује већ и физички доживљава.

Сличан принцип примењује се и кроз музикограме – графичке приказе музичког тока у којима се звук преводи у линије, облике, боје и симболе. Ученици на тај начин могу да прате развој композиције, уочавају понављања, промене и контрасте, а затим сопствени доживљај музике изразе цртежом или другим визуелним средствима.

Филм „Фантазија” пружа могућност да се ови принципи упознају кроз анимацију, чак и без претходног познавања музичких дела која су заступљена у филму.

Од Баха до Шуберта – музички свет филма „Фантазија”

Филм обухвата 15 музичких одломака из дела осам композитора, представљајући ученицима разноврсне музичке епохе, стилове и карактере.

На програму су дела Јоханна Себастиана Баха, Петра Иљича Чајковског, Паула Дукаса, Игора Стравинског, Лудwига ван Беетховена, Амилцареа Понцхиеллија, Модеста Мусоргског и Франза Сцхуберта.

Међу најпознатијим композицијама налазе се „Токата и фуга у де-молу”, одломци из балета „Крцко Орашчић”, „Чаробњаков шегрт”, „Посвећење пролећа”, Беетховенова Шеста симфонија, „Ноћ на голом брду” и Шубертова „Аве Мариа”.

Различити музички карактери и визуелне интерпретације пружају богат материјал за разговор, анализу и креативне задатке.

Зашто је активно слушање важно за младе музичаре?

Развијање способности пажљивог слушања један је од важних циљева музичког образовања. Ученици који се баве музиком не треба само да уче како да изводе музичка дела већ и како да их разумеју, анализирају, препознају њихове карактеристике и доживљавају музику као целовиту уметничку форму.

Активно слушање развија концентрацију, пажњу, музичко памћење, аналитичко мишљење, креативност и емоционалну осетљивост. Оно доприноси и бољем разумевању интерпретације, што је посебно значајно за ученике који се образују за будуће музичаре.

Зато се ова активност развија као део ширег педагошког приступа који подстиче ученике да музику упознају и изван оквира индивидуалног вежбања и наставе инструмента. Кроз филм, покрет, цртање, разговор, музикограме и различите креативне задатке, класична музика постаје приступачнија, разумљивија и блискија младим слушаоцима.

Јер, научити дете да свира инструмент важно је колико и научити га да пажљиво слуша, разуме и доживи музику.

 

Пример радног листа може се преузетикликом на следећи линк: Радни лист за активно слушање – Фантазија

Од Admin

Related Post

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *